Napravite sami kantarionovo ulje: Odlično je za upalne procese kože i reumatske tegobe

Kantarionovo ulje je odlično za kožu, može da se upotrebljava i za masažu. Koristi se za opuštanje mišića i pomaže kod slabije cirkulacije, između ostalog. 

Kantarion je u našem narodu odavno poznat po svom lekovitom dejstvu. Jedna od mogućnosti da koristite lekovitost kantariona tokom cele godine je da napravite kantarionovo ulje. Ulje od kantariona se pravi najednostavan način, pa evo kako možete i vi da ga napravite kod kuće.

Kantarionovo ulje se uglavnom koristi kod upalnih procesa kože, za lečenje manjih povreda, blažih opekotina, crvenila izazvanog sunčanjem, otoka kod uboda insekata, za masiranje kod reumatskih tegoba, a u ginekologiji se primenjuje u obliku vaginaleta, ili kao uljem natopljen tampon, kao odličan dezinficijens protiv bakterijskih infekcija.

Kantarionovim uljem možete da se rešite i žuljeva. 

Kako da napravite kantarionovo ulje

Kantarion cveta i bere se u leto. Raste samoniklo po livadama, poljima i na obodima šuma. Lako se prepoznaje po žutim cvetovima. Kantarion se bere kad cveta. Secite biljke nožem ili makazama, tako da koren ostane u zemlji za iduću godinu. Ubrane biljke vežite u snop i zakačite negde da prenoće. Biljke se ne peru, pa će na ovaj način insekti i bube da se raziđu, ako su možda na biljkama. Ujutro biljke stavljajte u oprane i osušene tegle, a onda sipajte maslinovo ulje.

Preporučuje se da koristite kvalitetno hladno ceđeno maslinovo ulje. Tegle zatvorite poklopcem ili gumicom i papirom. Ostavite tegle tako da odstoje 45 dana. Ulje treba da dobije karakterističnu crvenkastu boju. Nakon tog perioda procedite ulje i iscedite ga iz biljaka. Sipajte ulje u flaše pomoću levka i gaze, a onda odložite na pogodno mesto. Čuvajte na suvom, hladnom i mračnom mestu. Ne treba da ga držite ni na suncu ni u frižideru. Ovako pripremljeno kantarionovo ulje može se koristiti cele godine, do naredne berbe kantariona.

Koje su super primene maslinovog ulja saznajte 

Za šta je dobro i kako se koristi kantarionovo ulje

Kantarionovo ulje se može koristiti za spoljašnju upotrebu i za jelo. Odlično je za kožu, štiti je i sprečava upalne procese na njoj. Pomaže i neguje osetljivu, suvu i ispucalu kožu. Može da se upotrebljava i za masažu. Koristi se za opuštanje mišića i pomaže kod slabije cirkulacije. Ulje od kantariona ne treba upotrebljavati kao zaštitu od sunca, jer je fotoosetljivo i može izazvati promene na koži, ali ukoliko imate opekotine od sunca, onda je korisno.

Kako da napravite čudesni melem koji leči mnoge bolesti saznajte 

Kantarionovo ulje je podjednako dobro i za modrice i za zarastanje rana, a maže se i kod ujeda insekata. Nanosi se na lice kao prirodno sredstvo protiv akni, a pomaže i kod reume. Ulje se koristi i za lečenje hemoroida.

Kantarion se koristi i u kozmetičkoj industriji, a može da se koristi i za negu kose. Kantarion je dobar zaželudac i protiv depresije. Protiv bolova u želucu i za umirenje, potrebno je tri puta dnevno, pola sata pre jela, uz malo tečnosti, popiti 1 kašičicu kantarion ulja ili ga staviti na kocku šećera i sisati.

Izvor: kako napraviti kantarionovo ulje

Kako se koristi lan

Prvi dokaz da ljudi koriste lan kao tekstil potiče iz Gruzije . Laneno vlakno je tamo pronađeno u nekoj pećini, a procenjena starost je 30.000 godina. To je bilo od divljeg lana, a inače lan je prvi put gajen pre oko 12.000 godina. Smatra se najstarijim usevom za pravljenje vlakna i tekstila. Postoje dokazi da je lan pripitomljen najmanje pre 7.000 godina odnosno 5.000 pne u Iraku Proizvodnja lana se uvećavala i širila i na druge zemlje.Kao i potrošnja.
Intenzivnija proizvodnja se beleži u starom Egiptu. Egipatske mumije su bile zavijane u laneno platno. Veoma se koristilo laneno platno tad, a i kasnije. Uvek je bilo vrlo cenjeno, pa tako i danas.
Uporedo sa proizvodnjom vlakna, laneno seme se koristilo i za dobijanje vrlo cenjenog lanenog ulja.  I danas je ovo ulje među najkvalitetnijim. Koriste ga za hranu ali i kao lek. Utvrđeno je da zbog svog lekovitog dejstva koristi obolelima od raka, kardiovaskularnih oboljenja, čak je korisno I kod povećanog holesterola. Treba ga uvrstiti u ishranu jer je zdravije.
Lanene semenke su sitne, ali itekako zdrave. Povremeno se trebaju jesti. Međutim treba ih prvo izgnječiti tučkom ili izmiksati da bi se dobro iskoristile. Neki ljudi vole da ih jedu sa jogurtom ili voćnim sokom u kombinaciji. I to bude za organizam jako dobro ako se konzumira redovno.
Ako I vi niste do sada koristili lan u ishrani, preporučujemo da probate. Vrlo je to korisno seme. Ima da se kupi u prodavnici zdrave hrane ili u supermarketu. Kombinujte ga sa hranom i videćete da je dobro. Ponekad se može videti na pecivu, ali bolje ga je jesti sa jogurtom. U svakom slučaju seme treba da se zdrobi da bi se iskoristilo.
Što se tiče čuvanja lanenog semena treba ga držati zatvorenog u nekakvoj kutiji. To je zato jer ako je otvoreno hoće da ga napadne moljac i da se ucrva. O tome svakako treba voditi računa.Ulje je isto kvarljivo pa ne treba kupovati velike količina. Čuvati na tamnom i hladnom mestu.

Izvor

Peršun koristan i za mršavljenje

Peršun potiče iz istočnog Sredozemlja. Proširio se na ostatak Evrope pa i sveta. Peršun je sličan šargarepi, po svom obliku. Sastoji se iz zelenog nadzemnog dela, stabljike i listića i podzemnog , belog izduženog korena. Peršun sadrži aromatična ulja i ima karakterističan prijatan miris. Iz tog razloga se koristi kao začin za razna jela, a svrstava se i u povrće. Peršun list  je jedan od najboljih prirodnih izvora c vitamina, odmah posle šipurka i borovnice. Sadrži i vitamin a i b kompleks. Od minerala posebno kalcijum, magnezijum, bakar, gvožđe i mangan.
Mnogi ljudi kad kuvaju neko jelo peršunov list ubace u toku kuvanja. Njega ustvari treba dodati na kraju kad je jelo već gotovo. Na taj način se sačuvaju korisni sastojci iz lista, a posebno ovde mislimo na c vitamin. Peršun se može čuvati nekoliko dana u frižideru, a posle nije više za upotrebu. Ipak za duže čuvanje moguće je zamrzavanje ili sušenje. Preporučuje se zamrzavanje. Postoje neke sorte peršuna kod kojih je koren razvijeniji i one se gaje zbog korena, a sa druge strane postoje i sorte koje imaju bujne listove pa su one uzgojene zbog lišća.
Peršun se koristi danas za pripremu mnogih jela. Posebno supa, variva, ribe i sl. Međutim treba voditi računa da se termički ne obrađuje ili da to bude što kraće. Peršunov list bi trebalo više korititi svež u salatama, što vrlo malo ljudi ustvari i radi. Svaki prirodni izvor c vitamina je dobrodošao i šteta je ne koristiti ga.
Peršun dakako ima i lekovita svojstva. Peršun je dobar diuretik i podstiče izbacivanje vode iz organizma. Otvara apetit i pospešuje varenje. Koristan je i za dijabetičare. Neki koji dobro poznaju njegova lekovita dejstva koriste ga za spravljanje sok i čaja. Smatra se da je peršun koristan i u procesu mršavljenja. Višak vode, koji se sa upotrebom peršuna izbacuje iz organizma, u direktnoj je vezi sa gubitkom kilograma. Preporučuje se kao dijetetski proizvod. Peršun je odličan kao osveživač daha, jer neutrališe zadah i neprijatne mirise iz usta. Peršun na primer može da delimično neuitrališe miris belog luka. Neki ljudi vole da grickaju svež list peršuna jer im prija. To je svakako moguće, samo ga treba prethodno dobro oprati i slobodno može da se konzumira. Smatra se korisnim povrćem u borbi protiv celulita, holesterola, kao i za čišćenje krvi. Čaj i sok od peršuna je dobro konzumirati protiv bakterija u mokraći i za mršavljenje. Treba se pridržavati uputstava i voditi računa o količinama koje se konzumiraju.
Prema nekim istraživanjima peršun je dobar za potenciju i za smirenje živaca, a pojedine supstance koje se nalaze u njemu deluju antikancerogeno. Posebno kod raka dojke.
Inače peršun je dvogodišnja biljka. U ishrani se upotrebljavaju i jestivi su svi delovi biljke. Peršun naravno ima izuzetno malo kalorija. Veliko bogatstvo minerala i vitamina u peršunu ga stavlja u krug biljaka koje su značajne kako u kulinarstvu, tako i u narodnoj medicini.
Kad kupujete peršun samo vodite računa da je svež. Koren treba da je beo i tvrd, a listići zeleni i nipošto uvenuli. Uživajte u peršunu, a on će vam to vratiti kroz bolje zdravlje. Drugi naziv za peršun je ak.

Med je dobrodošao proizvod u svakom domaćinstvu

Hiljadama godina unazad ljudi koriste med u ishrani, prevenciji i lečenju. I danas je med na ceni bilo da se koristi sam ili sa nekim dodacima. Neko se bavi pčelarstvom iz hobija i proizvodi med za svoje potrebe, a za nekog je to unosan biznis. Pčelarstvo je jedna grana poljopriverede, a med vrlo važan proizvod u svakom domaćinstvu. Neko ga koristi u kuhinji za pripremu kolača i torti, neko kao zaslađivač za čaj ili limunadu umesto šećera (što je svakako zdravije), a neko prosto uzme kašiku meda svako jutro za podizanje imuniteta. Ma med je sjajan proizvod. A pčele su fascinantni insekti kojima treba biti jako zahvalan. Kad vidimo tu vrednoću i marljivost, možemo ih uporediti samo sa mravima, ali pčele su za nas važnije, jer nam daju med. Pčele su bića kao sa neke druge planete, vanzemaljska. Pogledajte samo precizan šestougaoni oblik saća koje one proizvode. Zaista fenomenalno. Zahvalni smo pčelama i treba da ih negujemo, ali vratimo se ponovo medu. Prezimiti zimu bez meda i pčelinjih proizvoda, prosto je nezamislivo. Med je nezaobilazan faktor zdrave ishrane i sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda za negu tela i lica. Koliko će med biti lekovit, zavisi od kvaliteta proizvodnje, ali i od same biljke od koje je med dobijen. Pčele idu na pašu i ako je u blizini livada to će biti livadski med, ako je u blizini bagremova šuma to će biti bagremov med, ako je u blizini plantaža lekovite žalfije onda će to biti med od žalfije. I to je tako. Med je vrlo lako svarljiv. Kada se pojede vraća telesnu energiju, podiže imunitet. Neki sastojci u medu su iskazali izuzetna svojstva koja deluju čak i protiv raka. Ono što svako treba da zna, to je način kako se med uzima. Med ne bi trebalo uzimati metalnom kašičicom nego plastičnom, keramičkom ili drvenom. Može se koristiti i takozvani drveni buzdovan za med, koji je u nekim situacijama pogodan. Ako se med uzima i stavlja direktno u usta onda je kašika bolje rešenje. Kad je med u ustima, ne treba ga odmah progutati, nego ga treba ostaviti da se rastopi u ustima par minuta. Kada se med sipa u čaj, mleko ili limunadu, piće treba da bude ohlađeno, da med ne bi gubio svoja dragocena svojstva. Staviti med u vreo čaj nije baš pametno. Mora se voditi računa koliko se med uzima, jer to je ipak jedan sladak i koncentrovan proizvod. Nekad je dovoljno uzimati ga svaki drugi dan po jednu kašičicu. Nekim ljudima koji imaju probleme sa želudcem, med ne prija. Savetuje se da ga uzimaju sa čajem ili da ga ne uzimaju uopšte dok ne reše želudčane tegobe. U narodnoj medicini su poznati preparati od meda, koji se ustvari prave sa medom i dodatkom jedne ili više lekovitih komponenti. To su uglavnom lekovite biljke, koje kad se nađu u medu mogu da opstanu u smislu da zadrže svoje kvalitetne osobine i dejstvo duži vremenski period. Na taj način u svom špajzu na polici možete preko cele godine da imate kombinacije meda i lekovitih biljaka. Na primer, med se najčešće kombinuje sa orasima, đumbirom, cimetom, limunom i drugim biljnim plodovima. Ako želite da pročitate za šta se sve koristi kombinacija meda i cimeta idite dalje.